Eckhart Tolle

Duhovni učitelj i pisac Eckhart Tolle rodio se u Njemačkoj, a školovao na Londonskom sveučilištu i Cambridgeu. U dvadeset devetoj godini duboka unutarnja preobrazba radikalno je izmijenila tijek njegova života. Sljedećih nekoliko godina posvetio je razumijevanju, integraciji i produbljivanju te preobrazbe, koja je označila početak intenzivnog unutarnjeg putovanja. Poslije je počeo raditi u Londonu s pojedincima i manjim skupinama kao savjetnik i duhovni učitelj. Od 1995. godine živi u Vancouveru.

Oslobađanje od sopstvenog uma

Šta tačno podrazumevate pod 'posmatranjem mislioca'?
Kada neko ode kod lekara i kaže: „Čujem glas u svojoj
glavi", najverovatnije će biti upućen psihijatru. Činjenica je da,
na vrlo sličan način, praktično svako čuje glas ili nekoliko glasova
u svojoj glavi sve vreme: nevoljni misaoni proces za koji ne
shvatate da ga je moguće zaustaviti. Neprekidni monolozi ili
dijalozi.
Verovatno ste naletali na 'ludake' na ulici koji bez
prestanka pričaju ili mrmljaju nešto sa samim sobom. Pa, to se ne
razlikuje mnogo od onog što vi kao i svi ostali 'normalni' ljudi
radite, osim što to ne radite naglas. Glas daje komentare,
spekuliše, sudi, upoređuje, žali se, voli, ne voli, itd. Glas nije
neminovno bitan za situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazite;
moguće je da on oživljava skoriju ili dalju prošlost, ili uvežbava i
zamišlja moguće buduće situacije. Pri tom, on često zamišlja
kako se stvari odvijaju loše i sa negativnim ishodima. To se zove
briga. Ponekad je ova zvučna podloga praćena i vizuelnim predstavama
ili 'mentalnim filmovima'. Čak i ako je glas bitan za
trenutnu situaciju, on će je predstaviti kao prošlu. To je zato što
glas pripada vašem uslovljenom umu koji je rezultat vaše
celokupne prošlosti, kao i kolektivnog kulturnog načina
razmišljanja koji ste nasledili. Tako da vi vidite i sudite o
sadašnjosti kroz oči prošlosti i dobijate sasvim iskrivljen pogled
na nju. Nije neobično ako taj glas postane najveći neprijatelj
jedne osobe. Mnogi ljudi žive sa mučiteljem u svojoj glavi koji ih
neprestano napada i kažnjava, isisavajući njihovu životnu energiju.
On je uzrok neverovatne bede i nezodovoljstva, kao i bolesti.
Dobra vest jeste ta da se možete osloboditi svog uma. To
predstavlja jedino pravo oslobođenje. Prvi korak možete preduzeti
upravo sada. Počnite da osluškujete glas u svojoj glavi što
je češće moguće. Posebno obratite pažnju na bilo kakve obrasce
koji se ponavljaju, na onu stranu gramofonske ploče koja se,
možda, već godinama okretala u vašoj glavi. To je ono što ja
podrazumevam pod 'posmatranjem mislioca', što drugim rečima
znači: slušajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao svedok.
Dok slušate taj glas, činite to nepristrasno. Što znači, ne
osuđujte. Nemojte osuđivati niti nipodaštavati ono što čujete jer
to bi značilo da je isti taj glas ponovo kročio unutra na zadnja
vrata. Ubrzo ćete uvideti: to Ja jesam shvatanje, to osećanje sopstvene
prisutnosti, nije misao. Ono se uzdiže iznad uma.

Stoga, dok osluškujete misao, vi ste svesni ne samo te misli
već i samih sebe kao svedoka te misli. Nova dimenzija svesti se
pojavila. Dok slušate misao, vi zapravo osećate svesno prisustvo
- vaše dublje 'ja' - iza ili ispod misli. Misao tada gubi svoju moć
nad vama i brzo se povlači jer vi više ne osnažujete um poistovećujući
se sa njim. To predstavlja početak kraja nevoljnog i
prisilnog razmišljanja.
Kada se misao povuče, vi doživljavate diskontinuitet u toku
misli - prazninu 'ne-uma'. Isprva će ovaj praznina biti kratka,
možda u trajanju od nekoliko sekundi, ali će postepeno postajati
sve duža. Kada se pojavi, osetićete izvesnu smirenost i spokojstvo
unutar sebe. To je početak vašeg prirodnog stanja opipljivog
jedinstva sa Bićem, što je obično blokirano umom. Vežbanjem,
osećaj smirenosti i spokojstva će se produbljivati. U stvari, toj
dubini nema kraja. Takođe ćete osetiti i suptilno izlivanje radosti
koja izvire iz te dubine: radost Bića.
To stanje nije nalik transu. Nimalo. Ovde nema gubitka
svesti. Slučaj je obrnut. Da je cena mira umanjivanje vaše svesti,
a cena smirenosti manjak vitalnosti i spremnosti, onda ih ne bi
vredelo ni imati. U ovom stanju unutrašnje povezanosti vi ste
daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistovećenosti
sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takođe, podiže i vibracionu
frekvenciju energetskog polja koja vašem fizičkom telu
daje život.
Spuštajući se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga
ponekad nazivaju na istoku, vi spoznajete stanje čiste svesti. U
tom stanju osećate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i
takvom radošću da celokupno mišljenje, vaše fizičko telo, kao i
ceo spoljni svet postaju relativno beznačajni u poređenju sa njim.
A ipak to nije sebično stanje, već stanje gubitka svog 'ja'.4 Ono
vas vodi iznad onog što ste ranije smatrali 'svojim ja'. To prisustvo
predstavlja vašu suštinu, a u isto vreme i nešto neizmerno
veće od vas. Ono što pokušavam da predstavim ovde može
zvučati paradoksalno ili čak kontradiktorno, ali ne postoji drugi
način na koji bih to mogao izraziti.

Odlomak iz knjige Moć sadašnjeg trenutka